Стематографија, Христофор Жефаровић
Ова књига је једна од највреднијих које су Срби имали у XVIII веку. Стематографија сведочи о историјским тежњама српског народа и носи уметничке и културне поруке. Садржи ликовне и књижевне прилоге: портрете јужнословенских светитеља и владара (претежно српских), портрет Патријарха Арсенија IV Јовановића, криптограм (магични квадрат), Грб Патријаршијски, тријумфални портрет цара Душана и друге.
Иницијатор Стематографије, бакрорезне књиге, био је патријарх Арсеније IV који је желео да српском народу пружи извесна знања из националне историје, али и да учврсти веру после Велике сеобе Срба 1739. године. Националну прошлост Срба желео је да сачува у виду уметничког дела Христофора Жефаровића, (српског) зографа, који бакрорезне вештине упознаје у бечкој граверској радионици Томе Месмера. Стематографија је рађена у Бечу, по узору на Стематографију Павла - Ритера Витезовића из 1701. године која је штампана на латинском језику. Жефаровић-Месмеров бакрорез издат је у пролеће 1741. године, која се сматра почетком барокне графике у српској уметности.
Наполеона Бонапарта себе истога описъ: изводъ изъ собственога Бонапартова рукописа / одъ єднога Американца; съ немачкога превео Лазо Зубанъ, Членъ Совěта Княжества Србіє, Београд, 1843.
Казнителный законикъ за Княжество Србіє, Београд, 1864.
Бúкварь: во употребленїе юности славено-сербскагõ народа во Оунгарском кралевствě принадлежаштих éмú предěлех находęштагõсę, В Бúдинě грáдě: Печатан при Кралевском Унїверсїтéтě писменł Славено-Сербскїę печатни, 1822.
Пространіи катихисисъ: за учећу се младежь, У Београду: у Државной кньигопечатньи, 1856.
Друга читанка: за основне србске школе, У Београду: при Правительственой кньигопечатньи, 1863.
Филип Христић, 1819-1905: Трећа читанка: за четвртый разредъ основны србски школа, У Београду: у Кньигопечатньи Княжества Србіє, 1855.
Читанка славенскога језика, У Биограду: у Правитељственој књигопечатњи, 1862.
Јован Гавриловић 1796-1877: Малый земльописъ Княжества Србіє и Турскогъ царства у Европи: за основне србске школе, У Београду: у Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1856.
Збирка разны полезны предмěта / Скупіо, превео и у редъ ставіо Іованъ Петровъ, Архиваръ и Регистр. Суда Окр. Београдск, У Београду: У Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1843.
Breviarium romanum slavonico idiomate, Romae: Typis et impensis sac. Congregationis de propaganda fide, 1791.
Христофор Жефаровић 1710-1753: Стематографїа ... [или] Изõбраженїе орúжїі Иллйрíческих [Микрооблик] / айтором Пайлом Рíттером В’ дїалектě Латíнском изданное На свěт, и по Егõ ùрęжденїю На Славено-Сербскїі Язłк Преведенное, В’ Вěннě: Ţõма Мессмер Сечец, 1741. окт(омврíа) 21
Михаило Јовановић 1826-1898: Душевный дневникъ, У Београду: Правителственомъ кньигопечатньомъ, 1859.
Духъ Оссiйскихъ государей Рюрикова дома, существенное изображенiе россiянъ, и всђхъ другихъ европеискихъ народовъ исторiъ, политика и вообще просвђщенiе, Со времени паденiя древнiя Римскiя Имперiи до Вестфальскаго мира, или утвржденiя свободы всђхъ Вђроисповъданiй; Сочиненiе Всеобщей и Церковной Исторiи Профессора, Надворнаго Совђтника и Kавалера Якова Орлова; Частъ третiя; Санктпетербургъ, Въ Типографiи Iос. Iоаннесова, 1818. года.
Мала свештена исторія Старогъ и Новогъ завěта: за основне србске школе, У Београду: у Државной Кньигопечатньи, 1861.
Забавникъ: за преступну годину 1836, У Бěограду: 1835: у Княжеско-Србской Кньигопечатньи)
Ђорђе Малетић 1816-1888: Риторика / списао Ђорђе Малетићъ, професоръ србске словесности у Београдской гимназіи, У Београду: у Правителственой Кньигопечатньи Княж. Србскогъ, 1858.
Хајнрих Чоке 1771-1848: Часови благоговěнія. [Прва свезка] / превео съ немачкогъ на србскій єзыкъ Редовный Членъ Друж. Срб. Словесности, Гаврилъ Поповићъ, Архимандритъ, [Београд]: трошкомъ Дружства србске словесности, 1848 (У Београду: У Правителственой Печатньи
Атанасије Николић 1803-1882: Землěдěлско газдинство. Часть четврта, Скотоводство / за србскогъ землěдěлца написао А. Николићъ, У Београду: при Правительственой кньигопечатньи, 1854.
Јован Стејић 1803-1853: Саборъ истине и науке / одъ Іована Стеића, Доктора Медицине, У Београду: у Княжеско-Србской Кньигопечатньи, 1832.
Василије Јовановић 1792-1867: Нова Милошіада, или Освобожденіє Сербіє одъ несносногъ ига турскогъ / Васіліємъ Іовановићемъ, Писаромъ Суда Нахіє Пожешке у Чачку, [Б. м.]: издана трошкомъ господе капетана Пожешке и Рудничке нахіє, 1833 [тј. 1834] (У Крагуєвцу: у Княжеско-Србской Кньигопечатньи)
Владимир Вујић 1818-1882: Србска граматика: за гимназіялну младежь Княжества Србіє. [Часть 1, Словопроизводство (Етимологія)] / написао Владимиръ Вуићъ Професоръ єзика Србскогъ и Славенскогъ, У Београду: У Правителственой Кньигопечатньи, 1856.
Живан Теодоровић Описаніе разній живота приключенія войводе србскогъ Стефана Якшитьа. Часть прва / повěсть морално-романтическа списана Живаномъ Өеодоровичемъ Смедеревцемъ, У Будиму: писмени Кр. Всеучил. Пештанскаго, 1829.
Јован Стерија Поповић 1806-1856: Бой на Косову или Миланъ Топлица и Зораида одъ Jоанна С. Поповича мудролюбїя слушателя, [Пешта]: трошкомъ Матице Сербске, 1828 (У Будиму: писмены К. Свеучилища Пештанскогъ)
Вацлав Маћејовски 1792-1883: Исторія славенскы права / одъ Дра. Вацлава Мацыєіовскогъ, профессора права у Варшави; превео и са своимъ примěтбама, коє се на србско право односе, попуніо Др. Никола Крстићъ, профессоръ права у Княж. србскомъ лицею, редов. членъ Дружтва србске словесности и школске комісіє у Београду, издала Матица србска, 1856 (У Будиму: писмены Цес. Крал. Свеучилишта Пештанскогъ)
Србско-народный Велико-бечкеречкій календаръ: за преступну годину 1864.: [Са 4 каменореза]: VII. година / Уредио І. П., У Великом-Бечкереку: Печатао и издао Францъ Павле Плайцъ, [1863]
Молебное пěнїе в памęть свęтагõ великомúченика, Кралę Сербскагõ, Стефана Дечанскагõ / Изданое попеченїем преподобнагõ отца Серафима Христича, Íеромонаха и скевофилакса обители Дечанскїę; Ктиторин бłсть Благовěрнłі Кнęзь Сербскїі, Александер Карагеõргїевичь, 1850 (В Бěлградě: В Кнęжеско-Сербскоі Книгопечатни)
Акатист и параклис свęтомú великомúченикú, иже во царěх сербских Стефанú Дечанскомú: совершаемłі на всęкїі слúчаі / Изданłі трúдом и настоęнїем отца Серафима Христича, Íеромонаха и скевофилакса свęтłę обители Дечанскїę; Иждивенїем же господина Хаджи Григорíа Николаевича, архимандрита тоęжде обители и братии éго: отца Антима Арсенїевича, Настоęтелę и отца Агатангела Христича епитропа, 1850 (В Бěлградě: В Печатни Кнęжества Сербїи)
Сирина Ефрема: Творенiя Иже во святыхъ отца нашего; часть треть.; Москва въ Типографiи вл. Готье. 1859.
Милошијада (Велимиръ и Босилька / одъ Милована Видаковића [Београд]: Наново препечатана Стефаномъ Лазаревићемъ, Кньиговезцемъ, (У Београду: при Правительственной Кньигопечатньи, 1844)
Ціцерона М. Т.: Тускуланска испытанія / превео съ латінскогъ на сербски Јаковъ Живановичь, У Бечу: у Кньигопечатньи Братства О.О. Мехітаріста’, 1842.
ЗемлЪописанiе целогъ света; СачинЂно, по Найновiемъ државномъ станю за вьiша и нижа училишта и за свако станЪ грађана, Милованомъ И. Спасићемъ, Доктором философiе, Редовнимъ Чл. Дружства Србске Словесности, Чл. Одбора Просвештенiя, и Главнимъ Управителђмъ основны Училишта Княжества Србiе; У Београду, у Кнъигопечатнъи Княжества Србскогъ, 1845.
Стојан Бошковић 1833-1908, Историіа света за народ и школу: у 4 књиге. Књ. 1, Историіа Старога века / написао Стоіан Бошковић, У Београду: Државна штампариіа, 1866 (Државна штампарија)
Србскіи споменицы или старе рисовулě, дипломе, повелě, и сношенія босански, сербски, херцеговачки, далматински, и дубровачки кралěва, царева, банова, деспота, кнезова, войвода и властелина. Часть прва / собрани трудомъ Павла Карано-Твртковића Свештеника, рођеногъ на Тврткову брду, Банěлучке Наие у Босни, близу града Яйца. [Београд]: издани на свěтъ иждивеніємъ господара Єфрема Теод. Обреновића, Предсěдателя Совěта княж. Србскогъ, Генерал-Маіора и Кавалěра, 1840 (У Бěограду: У Типографіи Княжества Сербіє)
Збирка разны полезны предмета : за годину 1844. Часть 2 / Скупіо, превео и у редъ ставіо Іованъ Петровъ... АрхиварЪ и РегистраторЪ Суда Окр. БеоградскогЪ; У Београду: У Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1844
Обреновићъ М. Михаилъ III, князъ србскій, са согласіємъ Совěта опредěлили смо и опредěлюємо Уредбу о меанама; [У Београду: б. и., 1861]
Законъ о црквенимъ властима православне вěре; "30. Септембра 1862. у Манаст. Раваници. М.М. Обреновићъ III., с. р."
Законъ о поштама; "13. април 1866. год. у Београду. М.М. Обреновићъ с. р."
ЗаконЪ о устройству обштина и обштински властій; "24. Марта 1866. год. у Београду. М.М. ОбреновићЪ с. р."
Школскiи листъ за годину 1860.; У Новом Саду 1860.
Обреновићъ М. Михаилъ III. по милости божіой и вольи народа Князъ србскій проглашавамо и обявлюємо свима и свакоме, да є државный совěтъ решіо, и да смо мы одобрили и одобравамо: Законъ о подизаню явны грађевина; "23. Марта 1865. год. у Београду."
Ново устройство судова и Новъ Законикъ о поступку судскомъ у грађанскимъ парницама за Княжество Србію; 1865.
Србска синтакса. Део првый / написао Ђ. Даничићъ; У Београду: у Државной штампаріи, 1858.
Александер Карађорђевић књаз српски са согласијем Совета; Законикъ грађанскій; "У Београду 11. Марта 1844."
Законикъ грађанскій за Княжество Србско: обнародованъ на Благовěсти 25. марта 1844. године; У Бěограду : У Кньигопечатньи Княжества Србскогъ
УтукЪ или ОдговорЪ на ОдговорЪ на Ситнице єзыкословне, кои є печатанЪ У Бечу у Типографіи Єрменскога Манастира, У Февруарію 1839. одЪ В.С.К.: (у почетку Марта 1839.) / одЪ М. Светића; У Београду: Печатано у Княжеско-Србской типографіи, 1839
Зборник закона и уредба : издани у Књажеству Србији. XV.; У Београду: у Државној штампарији, 1863.
Горскій віенацъ: историческо событіє при свршетку XVII віека / сочиненіє П. П. Н. владыке црногорскога; точно прештампао Єремия Обрад. Караџићъ / 3. изд.; У Београду: у штампаріи Николе Стефановића, 1867.
Θαυμασια τησ υπεραγιασ Θεοτοκου сíестЬ Чúдеса пресвęтłę Богородицł : Писано в Трїестě, 1808. лěта. М(е)|с|(ę)ца Íаннúарїа 24. начато, Фейрúарїа же 11. õкончато / Преведеннłę с Греческагõ Вїкентїем Ракичем Фенечким... ; V Vενεγïì : Πρι Θοσποδινú Πανι Øεοδοσïjψ